Žene nisu erotski praznik za muškarce


U prethodnih nekoliko dana, dnevne novine „Kurir” objavile su serijal tekstova (ovde, ovde, ovde i ovde) o seksualnom zlostavljanju i napadima profesora na bivše i sadašnje studentkinje i studente nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu, dok su na jutarnjem programu „Redakcija” televizije „Kurir” (1:31:30) psihološkinja Snežana Repac i psihijatar Jovan Marić svaljivali krivicu na žrtve.


U člancima Suzane Trajković, našle su se brojne ispovesti anonimnih žena o seksualnom uznemiravanju i napadima počinjenim od strane profesora sa Ekonomskog fakulteta, nekoliko profesora Pravnog fakulteta, ali i četiri profesora i jednog asistenta Fakulteta političkih nauka.

Anonimna studentkinja Fakulteta političkih nauka: „Ima još jedan profesor koji je veoma napadan prema devojkama koje dolaze možda malo slobodnije obučene, dok prema visokim devojkama i muškarcima otvoreno pokazuje, mogu slobodno reći, gađenje. Devojka koja dolazi na predavanje i polaganje ispita slobodnije obučena lagano prolazi. Treći profesor u nizu tih predatora na FPN jednom je slučajno okačio lezbo-pornić na društvene mreže i posle se pravdao da je imao više otvorenih tabova na brauzeru i da nije obratio pažnju šta je kopirao. Devojke ga se boje, izbegavaju konsultacije kod njega i ako imaju pitanja, uvek ih postavljaju na predavanjima.”


Anonimna studentkinja Pravnog fakulteta: „Profesor je od koleginica i mene tražio, bukvalno je insistirao, da tokom ispita odradimo oralni performans na banani. Rekao je: ’Koleginice, ako želite veću ocenu, desetku ili devetku, morate da odradite oralni performans na banani!’ Njega je to uzbuđivalo i stvarno je onima koje to urade davao veću ocenu.” Anonimna bivša studentkinja Ekonomskog fakulteta: „Bila sam student prve godine Ekonomskog fakulteta, redovno sam išla na sva predavanja, pa i na ono koje je taj profesor predavao. Priznajem, on je izgledao veoma atraktivno i dopadljivo, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da imam nešto s njim. Međutim, on me je sve češće pozivao u svoj kabinet na konsultacije, i to u večernjim satima, kada je u zgradi fakulteta bilo malo ljudi. Nisam ni primetila kako me je zavodio i uvlačio u svoju mrežu.”

U jutarnjem programu „Redakcija,” psihijatar Marić i psihološkinja Repac izbegavali su da odgovore na pitanja o odgovornosti zaposlenih, poslodavaca i odnosima moći između profesora i studentkinja i, umesto toga, eksplicitno krivili žrtve stavljanjem fokusa na njihovo oblačenje. Marić: „I sad ja postavljam pitanje: Dođe studentkinja, leto, juni mesec, junski ispitni rok, puš ap, znamo kako izgleda kad se dva broja manji, prsluče, uzme, pa sve to ispadne napolje, i tako dalje. Pa minić neki, i tako dalje. Pa sedne preko puta, ja ne znam u šta da gledam, da li u one butine koje se sve vide celom dužinom. I sad, ko je tu seksualno uznemiren? Pa ja, naravno. Ja sam seksualno uznemiren jer moram da gledam u taj objekat.” Repac: „Devojke koje stavljaju do znanja profesoru, da mogu da budu njegova meta, njegov plen, da mu se na neki način približe. Takvim oblačenjem mogu da pošalju seksualnu poruku profesoru i da on to kao muškarac negde obradi.”


Kada govorimo o seksualnom uznemiravanju u obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, u kontekst se mora uzeti odnos moći koji postoji između osobe, gotovo uvek muškarca, na profesorskoj poziciji i osobe, gotovo uvek žene, koja je zlostavljana. U jutarnjem prilogu odgovornost optuženih nije uzeta u obzir, već se krivica za pretrpljeno zlostavljanje svaljuje na studentkinje za koje se reklo da su nasilnike izazivale svojom odećom.


Osvrćući se na rešenja, fakulteti su dužni da stvore siguran prostor za studentkinje i studente, kao i da sprovedu preventivne mere protiv seksualnog nasilja. Ugled institucija se štiti tako što se nasilje ne toleriše a nasilnici se jasno osuđuju i kažnjavanju, time stvarajući bezbedan prostor za obrazovanje.


Mnoge od nas bivše i sadašnje studentkinje Univerziteta u Beogradu, šaljemo podršku svim studentkinjama i studentima žrtvama nasilja. Nijedna žrtva nije mogla da učini išta što bi značilo da je zaslužila zlostavljanje i nijedna žrtva nije kriva što je bila korišćena ili manipulisana za seks. Verujemo vam. Optužiti zlostavljača je hrabar čin. Uz to, na naslovnoj strani nedeljnika „Vreme” objavljena je priča o seksualnom uznemiravanju srednjoškolki u Nemačkoj školi, u Beogradu.

U članku Nemanje Rujevića, navedeno je da je profesor Nemačke škole u Beogradu upućivao lascivne komentare, unosio se devojčicama u lice i upadljivo ih gledao u grudi. Takođe, navedeno je da je direktor te škole pokušao da zataška i umanji zločine profesora D. kako bi zaštitio ugled škole.


Apelujemo da Tužilaštvo pokrene postupak protiv nastavnika D. iz Nemačke škole u Beogradu jer je iz ispovesti roditelja jasno da postoji seksualno uznemiravanje ili, kako to naše zakonodavstvo definiše, polno uznemiravanje.

0 comments