Zaboravljene surogat majke Ukrajine ili: kolika je cena ljudskog života?





Dok ukrajinski narod beži pred užasima rata, ukrajinske surogat majke ne mogu da odu. Vezane su ugovorom sa naručiocima. Bogati naručioci sa Zapada ne brinu o bezbednosti surogat majki već o bezbednosti svoje investicije, o svojim zamrznutim jajnim ćelijama, spermi i embrionima u više od trideset klinika u Ukrajini. U medijima, fokus je na patnji naručilaca, ne surogat majki.


Pošto se porode, koliko pate ove žene? Da li im je makar ponuđen azil u zemlji naručilaca? Zašto ugovori sa ženama iz ugroženih područja već ne sadrže ovu klauzulu? Odgovor leži u tome što se surogat majke ne tretiraju kao ljudska bića, već kao žive mašine koje proizvode željeni proizvod.


Surogat industrija posebno cveta u zemljama razorenim ratom, sa visokom stopom nezaposlenosti i siromaštva koja uvek najviše pogađa žene. Surogat industrija cveta ne samo u Ukrajini, već u svim zemljama gde su radnička i ženska prava na niskom nivou, a gde kapitalizam nekontrolisano raste bez ikakvog otpora od strane autentične levice, kao što je slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sa drudge strane, komercijalno surogatstvo je zabranjeno u Evropskoj Uniji, Kanadi i Velikoj Britaniji – u svim zemljama gde postoji radničko i feminističko organizovanje i gde postoji kolektivna svest da ljudi nisu žive mašine sastavljene od delova koji se mogu kupiti i koristiti radi potreba bogatih i privilegovanih.

Ukrajina je destinacija iz snova kako za trgovce ljudima, tako i za trgovce fetusima – usluga klinike za surogat materinstvo je u SAD-u oko 200 000 američkih dolara. U Ukrajini – 90 000 dolara. Na toliko su zakonodavci procenili cenu deteta. Od toga, najmanji deo odlazi surogat majki (u proseku, 15000 evra). Ali za ugrožene i osiromašene mlade majke u zemlji sa prosečnom zaradom od oko 300 evra, ovo često deluje kao spas od nemaštine i način da izdržavaju svoje porodice.

Jedna od surogat majki rekla je da je iznajmila svoje telo za anonimne naručioce sa Zapada za samo 200 dolara, za trudnoću koja nije uspela – bilo je ili to, ili da njen muž proda bubreg na crnom tržištu. Još daleko pre invazije Rusije na Ukrajinu, surogat industrija je vrbovala žene iz ugroženih područja na granicama Luganska i Donjecka (14:50).


Žene se i u ratu i u miru, žrtvuju. Žene su, i u miru, a pogotovo u ratu, žrtvovane.

Ukrajinski ombudsman za decu rekao je 2020. godine da reforma ovog sistema koji krši prava deteta nije dovoljna i da komercijalno surogatstvo treba zabraniti u Ukrajini.


Ujedinjene Nacije su 2018. godine objavile svoj posebni izveštaj o surogat industriji, upozoravajući na zloupotrebe i kršenja prava deteta, ali i žena. ,,Ne postoji pravo da se ima dete pod internacionalnim zakonima," navodi se u izveštaju.


Surogatstvo je nemoguće legalizacijom i reformama pretvoriti u humanu industriju, zbog same prirode trudnoće i onoga čemu se surogat majke podvrgavaju.

Trudnoća nije „posao kao svaki drugi” već složeno stanje u kom žena stvara novi život iz svojih tkiva, svojih kostiju i svoje krvi. Žena tu ne deluje kao pasivni primalac sperme ili embriona, već kao aktivna učesnica koja rizikuje svoj život i zdravlje radi stvaranja novog života. Ovaj princip napaja i našu borbu za pravo na abortus – žena ima pravo da na legalan i medicinski bezbedan način prekine neželjenu trudnoću, jer ona nije puki inkubator, već složeno živo biće i svesna ličnost.

Surogat trudnoće su još rizičnije u odnosu na uobičajenu trudnoću, jer uključuju niz agresivnih lekova kako bi se povećao uspeh implantacije i preživljavanja embriona. Često se presađuje više embriona, da bi se povećao uspeh trudnoće. Ukoliko naručioci žele da plate za samo jedno dete, višak implantiranih embriona se uklanja.

Kada se surogat majke porode, nizu agresivnih lekova kojima je bombardovan njihov organizam još pre implantacije embriona, dodaju se i lekovi za sprečavanje lučenja mleka. Nikakvog povezivanja bebe sa telom žene koje ju je rodilo ne sme biti. Bebe se oduzimaju odmah. Više prava imaju i štenad, jer je zabranjeno odvajati ih od majke pre navršenih makar 8 nedelja. Surogat majka nema nikakvo pravo glasa i izbora. Odrekla se prava na sopstvenu telesnu autonomiju potpisivanjem ugovora koji štiti samo interese naručilaca.

Bebe rođene putem surogatstva su pod većim rizikom od prevremenog rođenja i komplikacija. Nedavno je beba, naručena od strane para iz Australije, rođena prevremeno i sa izlivom krvi u mozak, u zemlji u kojoj divlja rat (0:51). Jedina briga ovog para je kako će dobiti naručenu bebu. Surogat majka, prestrašena žena koja se porađa u skloništu, ne postoji.


Uprkos najavama o početku rata, većina naručilaca iz inostranstva zahtevala je da se nastavi proces implantacije njihovih embriona. Iz perspektive klinika, ovo je zaista posao kao bilo koji drugi. Niko ne govori o prestrašenoj ženi, koja u skloništu, pod bombama, rađa dete koje će joj biti oduzeto odmah po rođenju.

Ne postoji ljudsko pravo na biološko potomstvo. Međutim, postoji ljudsko pravo na dostojanstven život i telesnu autonomiju. Kao što moramo osuditi rat, tako moramo kategorički osuditi i svet u kom je normalizovana prodaja organskih procesa siromašnih žena i zloupotreba njihove patnje. Rat i surogatstvo su samo dva od mnogih lica patrijarhalne agresije i eksploatacije, koji uvek najteže pogađaju žene i decu.

Surogat industrija je vrhunski izraz mizoginije, koji ponižava ženu i svodi je na nivo živog inkubatora, ili kako neki političari i lobisti kažu, „zemljanog suda”, „tela-domaćina”, „gestacione nosilje” ili „rodilje”.

Surogatstvo veliča i ojačava patrijarhalnu opsesiju propagacijom gena, potpuno brišući i negirajući ulogu tela žene. Iako zvanični podaci ne postoje, anegdotalni dokazi govore o problemima afektivnog vezivanja i drugim psihološkim posledicama kod dece dobijene putem surogatstva - jer surogatstvo potpuno ignoriše ne samo ličnost surogat majke, već i rani razvoj ličnosti novorođenčeta koje se bezobzirno odvaja od nje.

Naša feministička borba zahteva da damo glas onim ženama koje su potlačene, eksploatisane i ućutkane. Zato poručujemo: NE surogatstvu, NE eksploataciji, NE trgovini decom.


Tekst: LasUsurpadoras

Ilustracija: Vizuelni tim

Lektura: Ženska solidarnost



0 comments