Trgovina ljudima i prostitucija iz ugla radikalnog feminizma: značaj abolicionizma



Tekst: Nataša Elenkov i Milena Milojević Ilustracija: Vizuelni tim Trgovina ljudima, posebno trgovina u svrhu seksualne eksploatacije nije izolovan problem jedne države i u većini slučajeva se odigrava internacionalno, između država, posredstvom organizovanih kriminalnih grupa. Borba protiv organizovanog kriminala i transnacionalnog organizovanog kriminala, kao i borba protiv seksualnog ropstva gde su najpogođenije žene, jeste zadatak sa kojim treba da se izbori svaka država zasebno, ali međunarodne organizacije postavljaju standard kako da se ta borba vodi i odvija.


Od prve Konvencije koja je doneta još 1949. godine i koja je prostituciju definisala kao eksploataciju samu po sebi, do današnjeg dana, došlo je do drastičnog zaokreta gde se na krilima liberalnog feminizma, suštinski eksploatišuće prakse predstavljaju kao osnažujuće po žene.


Nasuprot liberalnoj struji, paralelno se razvijao i radikalni feminiza kao ženski pokret, ali i teorijski 1960ih godina u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru Nove Levice, pokušavajući da pruži kritiku kako liberalnom, ali i socijalističkom/marksističkom femnizmu. Iako su brojne feministkinje, autorke i teoretičarke doprinele radikalnom-feminizmu kako teorijski, tako i aktivistički, što ovaj feministički pravac čini izuzetno bogatim, dva su imena i dela bila ključna za artikulisanje teorije. Šulamit Fajerston objavljuje ,,Dijalektiku pola: slučaj za feminističku revoluciju,” a Kejt Milet objavljuje ,,Polne politike.” Iako se ova dva kapitalna dela razlikuju, suština radikalno feminističkog pravca može se objediniti u nekoliko stavki.


Prvo, radikalne feministkinje upućuju kritiku levičarskom pokretu i teoriji, da je polna nejednakost starija od klasne nejednakosti. Svoju knjigu Šulamit Fajerston započinje rečeniciom da je:,,Polna klasa toliko duboka da je nevidljiva.” Pre nego što postoji klasna podela između onih koji poseduju sredstva za proizvodnju i oni koji su izrabljivani, postoji polna klasa, gde su žene ugnjetavane od muškaraca u okviru nuklearne porodice. Dinamika i hijerarhija koja se stvara u nuklearnoj porodici, predstavlja pogon za sve ostale odnose u društvu.


Drugo, žene su tlačene u patrijarhalnom sistemu od strane muškaraca zbog svog pola, u odnosu na rod koji prema radikalnom feminizmu, jeste sistem hijerarhije na osnovu koga su žene podređene muškarcima. Kao što u sistemu produkcije (kapitalističkom sistemu) postoje klase, tako i u sistemu reprodukcije, žene predstavljaju polnu klasu i eksploatisane su zbog svoje biologije. Treće, radikalni feminizam plasirao je čuvenu parolu:,,Lično je političko”, što je značilo da muško nasilje nad ženama unutar privatne sfere, nije lični, izolovani problem, već politički. Četvrto, položaj žena može se popraviti revolucijom i rušenjem patrijarhalnih struktura gde muškarci imaju i formalnu i neformalnu moć nad ženama.


Ukoliko problem prostitucije analiziramo kroz radikalnu femnističku prizmu, prostitucija je najstariji vid nasilja nad ženama, a sredstvo protiv prostitucije nije ni legalizacija, ni dekriminalizacija, ni prohibicija već abolicija. Od šesdesetih i sedamdesetih godina kada se feministička teorija artikulisala, radikalne feministkinje su po pitanju prostitucije rešenje videle u abolicionizmu. Iako abolicionistička tradicija vuče korene još iz vremena borbe za ukidanje ropstva 18. i 19. veka, ovaj pristup oživljava zajedno sa drugotalasnim feminizmom.


Abolicionistička pozicija, iz feminističkog ugla, po pitanju prostitucije drži do stava da je reč o strukturalnom, patrijarhalnom nasilju koje muškarci vrše nad ženama. Da je prostitucija neodvojiva od trgovine ljudima i da konsensualna prostitucija ne postoji, te da je ključno preispitivanje pojma slobodnog izbora. Takođe, ovaj pristup karakteriše uverenje da je rad na ukidanju institucije prostitucije jedno od važnijih sredstava za ostvarivanje cilja na uklanjanju strukturnih nejednakosti uopšte. Feministički abolicionizam ne upućuje moralističku kritiku ženama u prostituciji nastupa iz moralističke pozicije i ne napada osobe koje se odaju prostituciji, već kritikuje tražnju, odnosno muškarce koj prave svestan izbor i kupuju žene.


Iako se za aboliciju prostitucije zalažu i konzervativni krugovi, suštinska razlika je u posmatranju uloge žene. Dok iz konzervativne pozicije lamentiraju nad vraćanjem žene u njeno ,,prirodno” stanište, odnosno posvećenost majčinstvu, domaćinstvu i kući, radikalne feministkinje se zalažu za aboliciju prostitucije jer u prostituciji vide nasilje nad ženama.


Radikalne feministkinje su analizirale distribuciju moći među polovima i identifikovale seksualnost kao osnovu društvene nejednakosti između muškaraca i žena. Unutar radikalno feminističke teorije, seksualnost se određuje kao produkt muške nadmoći. Otud dolazi uvid da je seksualnost definisana od strane muškaraca, te nametnuta ženama. Seksualnost bitno određuje rodne uloge koje ograničavaju slobodu odlučivanja žena u sistemu muške nadmoći. Mekkinon ističe da je "slobodan" pristanak odrasle ženske osobe najčešće moguće razumeti kao puki izbor između unapred datih ženskih uloga (MacKinnon 1989, 113). Drugim rečima, odlučivanje žena u patrijarhatu ograničava se na izbor zarobljen između institucija braka, materinstva i prostitucije. Dakle, kada se kaže da je žena slobodno izabrala prostituciju, time se ne tvrdi ništa više od toga da je ona preuzela jednu od patrijarhalno predeterminisanih uloga, najčešće usled ekonomske uslovljenosti i/ili socijalizacije devojčica i žena kroz koju su naučene da sebe objektifikuju.


Zahvaljujući ovom uvidu radikalnih feministkinja odbacuje se argumentacija u prilog legalizaciji i dekriminalizaciji prostitucije, koja počiva na prihvatanju validnosti pojma slobodnog izbora, i usvaja se objektivni pristup ekspoloataciji žena u prostituciji. Objektivnim pristupom se pravi otklon od insistiranja na neograničenom autoritetu "slobodnog" izbora i pažnja se usmerava na stvarno nasilje i eksploataciju žena. Ovakva promena pristupa se može razumeti i pomoću analogije sa drugom patrijarhalno represivnom institucijom - brakom; i u ovom slučaju postojala su dva pristupa partnerskom nasilju, jedan koji nasilje definiše kao zločin i drugi kojim se tvrdi(lo) da ženin "slobodan" izbor opravdava nasilje (sama ga je birala, ona to voli inače bi otišla i sl.).


ISTORIJSKI TOK- KAKO JE EKSPLOATACIJA POSTALA RAD?


Ketrin Makinon, teoretičarka radikalnog feminizma primećuje da ne postoji pro-trafiking narativ, niti pro-trafiking grupe, na isti način kao što ne postoje ni pro-ropstvo grupe. Sa prostitucijom već nije tako. Kada je reč o nasilničkim praksama koje pogađaju najviše žene, u patrijarhalnom društvu uvek postoji debata. Da li su žene same tražile i same izabrale prostituciju? Ako jesu, ko su te radikalne feministkinje koje smeju da im protivreče?


Prostitucija se glorifikuje i predstavlja kao praksa gde žene mogu aktivno da prigrle svoju (hetero) seksualnost, imaju kontrolu i još pritom i zarade, ili se zauzima defanzivan i defetistički stav da je ova pojava najstarije zanimanje na svetu, da je oduvek postojala i da će oduvek postojati te je svaki pokušaj borbe, uzaludan. Žene ne mogu sebe da oslobode kroz seks u patrijarhalnom društvu.


Prostitucija se često od strane teoretičara (muškaraca) opravdava i kao prirodno proširenje ljudskog seksualnog nagona (Pateman 1994, 129). Međutim, mora se priznati da je simptomatično što oni ne uspevaju da "ljudski seksualni nagon" koji svoje proširenje nalazi u prostituciji prepoznaju prvenstveno kao muški seksualni nagon. Takođe ne vidimo ni da se na normativnom planu problematizuje zašto bi bilo prirodno da se muški seksualni nagon zadovolji u formi tržišnog, javnog pristupa objektifikovanom ženskom telu. U ovom kontekstu je makar jasno da se cilj negiranja eksploatacije i nasilja nad ženama u prostituciji iscrpljuje u zaštiti muškog (u našem pojmovnom okviru sadističkog, u njihovom prirodnog) seksualnog nagona.


Suštinski, prostitucija jeste ekonomsko, fizičko i psihičko nasilje nad ženama. Na nivou međunarodnih konvencija se postepeno odstupalo od posmatranja prostitucije kao nasilja i trafikinga samo po sebi, da bi se došlo do formiranja grupa koje se zalažu za pravljenje razlike između ,,prisilne” i ,,dobrovoljne” prostitucije.


Prvi protokol koji pokušava da reguliše trafiking i prostituciju donet je 1949. godine na nivou UN, Konvencija za suzbijanje i ukidanje trgovine licima i eksploatacije prostituisanja drugih. U sklopu ovog protokola, prostitucija je posmatrana kao eksploatacija per se, nije pravljena razlika između prisilne i dobrovoljne prostitucije, a države su pozvane da suzbiju ne samo trgovinu ljudima, već i prostituciju. Prostitucija je definisana kao eksploatacija žena, prisila i nasilje koje nad ženama vrše muškarci. Ova Konvencija je često kritikovana da se ne bavi širom slikom trafikinga i svim vrstama eksploatacije i nazivana je ,,antiprostitucijskim aktom.” Vremenom su se u okviru UN-a donosile konvencije koje se dotiču trgovine ljudima i prostitucije, ali se sve više insistiralo na razlici između prisilne prostitucije i seks rada kao dobrovoljnog.


Godinama kasnije je ova tema u okviru međunarodnih organizacija i debata bila na marginama, ali završetkom Hladnog rata i širenjem i produbljivanjem koncepta bezbednosti, debata o trafikingu je intenzivirana, jer je padom Berlinskog zida i globalizacijom došlo do primetnog porasta migracija. Trafikovane žene dolaze u Zapadnu Evropu iz post-sovjetskog prostora, zatim iz Istočne Azije pre svega Filipina i Tajlanda i siromašnih evropskih država, Rumunije, Bugarske, Moldavije. Neke od ovih država, pre svega Tajland, Filipini i Moldavija svoje ekonomije održavaju uz pomoć prostitucije. Devedesetih se ovo tlo uzburkalo i postojala je ozbiljna potreba da se gorepomenuta Konvencija revidira i dopuni.


Kako su okolnosti dovele do pojačanog interesovanja za ove teme, iskristalisala su se dva pristupa u okviru debata o trafikingu-abolicija i pro-seks rad, gde su dve neprofitabilne organizacije pokušavale da na osnovu svojih pozicija izmene tekst prvobitne Konvencije.


Koalicija protiv trgovine ženama (CATW-Coalition against Trafficking in Women) osnovana je 1988.godine, a veliku ulogu imale su feministkinje Kejtlin Bajer i Dženis Rejmond. U sklopu ove organizacije, prostitucija je neodvojiva od trgovine ženama i decom i ne može biti dobrovoljna, kao ni bilo koji vid komercijalnog seksa. Izbor ne postoji kada se osoba odaje prostituciji da bi preživela ili kada je u prostituciji od maloletničkih dana. Rešenje za koje se zalaže CATW jeste abolicionistički pristup, gde se razvijaju posebne strategije u vidu Nordijskog modela (koji su prvo primenile Švedska, Danska, Norveška, Island, od skora i Francuska) za suzbijanje prostitucije, pre svega kažnjavajući i kriminalizujući tražnju, dakle klijente i pružajući poseban set socijalne, edukativne i psihološke pomoći za osobe koje su u prostituciji. Srž abolicionističkog pristupa je da potražnja kljenata potpomaže rast trafikinga.


U siromašnim državama koje su poznate po tome što svoj BDP popunjavaju seks-turizmom i eksploatisanjem ženskog tela, rapidno su formirane organizacije koje su prostituciju promovisale kao rad. Rad koji može normalno da se odvija, bez smetnji, dobrovoljno, samo prostituciju treba ili legalizovati ili dekriminalizovati. Prema njihovom gledištu, ovakva zakonska uređenja su neophodna jer prostitucija za neke žene znači zaradu, odnosno preživljavanje. Tako je 1994. godine na Tajlandu, cvetajućoj destinaciji seks-turizma, formiran Globalni savez protiv trgovine ženama (GAATW). Nije čudo što je GAATW formiran baš na Tajlandu. Prema načelima ove organizacije, borba može da se odvija protiv trgovine ljudima i protiv prisilne prostitucije. Rešenje nije u prohibitivnim zakonima, već u legalizaciji ili dekriminalizaciji i uklanjanju stigme sa kojom se suočavaju seks radnice i radnici. Na Tajlandu je trenutno na snazi prohibitivni zakon, ali se sve češće govori o legalizaciji.


Legalizovati prostituciju u državi koja već sada ima široko rasprostranjenu trgovinu ljudima, značilo bi odobriti da se osobe sa kriminalnom pozadinom uzdignu na nivo biznismena.


Od 1994. godine, većina konvencija i rezolucija donetih u okviru UN-a, a vezanih za temu trgovine ljudima i prostitucije, sadržale su razliku između prisilne i neprisilne prostitucije. U Protokolu (2000) za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, koji dopunjava Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, kao najvažnijem međunarodnom dokumentu se takođe odstupilo od posmatranja prostitucije per se kao seksualnog ropstva, u članu 3. Time se državi ostavlja prostora da se fokusira samo na prostituciju koju odredi i definiše kao prisilnu.


ZAŠTO PAROLA ,,SEKS RAD JE RAD” NIJE JAČA OD REALNOSTI?


Postoje tri stavke na kojima insistira Međunarodna organizacija rada, kako bi se radni odnos odvijao u skladu sa ljudskim pravima. Prvo, to je pristanak na radne uslove. Druga stavka tiče se reciprociteta i dogovora. I treća stavka podrazumeva vremensko ograničenje rada. Oni koji se zalažu za legalizaciju i dekriminalizaciju prostitucije, plasirali su parolu da je:”Seks rad-rad.” Prema ovoj poziciji, poboljšanje položaja seks radnica dolazi i kroz osnivanje sindikata u okviru kojih mogu da se izbore za bolje radne uslove.


Međutim, prostitucija ne može da prođe ni jedan od ovih kriterijuma, jer ono što karakteriše prostituciju jeste nemogućnost da se odredi pristanak, pošto je većina osoba koja je u prostituciji, eksploatisana od maloletničkih dana. Prosečne godine kada se osobe nađu u prostituciji jeste 13, a kod velikog broja osoba postoji istorijat trauma i zlostavljanja. Takođe, diskutabilno je zanimanje gde maloletne i mlađe osobe na tržištu imaju veću zaradu, nego starije. Dalje, dužničko ropstvo je široko rasprostranjeno, pošto osobe u prostituciji često jesu vlasništvo makroa koji uzimaju većinski deo ,,zarade.” O samoj prirodi ove eksploatacije govori i to da postoji kategorija ,,survival sex,” gde je siromaštvo gurnulo žene u čeljusti preživljavanja. Širom sveta, osobe koje su na ivici egzistencije i siromaštva, doterane su do prostitucije. Ako je prostitucija posao, rad kao i svaki drugi, potrebna je posebna analiza zbog čega osobe koje su u prostituciji imaju PTSD.


PTSD uključuje skup simptoma kao što su epizode intenzivnog straha, disocijacija, gubitak emocija i poverenja prema drugima ljudima, disfunkcionalna kognicija, suicidalne misli i rizična ponašanja. Istraživanje rađeno na uzorku od devet zemalja pokazuje nam da čak 68% od 827 ispitivanih žena u prostituciji ispunjava uslove za dijagnostifikovanje PTSD-a (Farley i dr. 2004, 34). Raspolažemo i verodostojnim istraživanja koja ujedno ukazuju i na korelaciju između doživljenog seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i simptoma PTSD-a kod odraslih žena u prostituciji (Farley i dr. 2004, Friedman & Schunrr, 1995)


Rodriguez, Ryan, Van de Kemp & Froy 1997). Sa navedenim istraživanjima na umu, možemo tvrditi da je nezanemarljiv broj žena, pre ulaska u prostituciju, doživeo seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Zato je bitno istaći da ukoliko pratimo parolu:,,seks rad je rad" nema logičkih prepreka koje bi nas sprečile da odemo još jedan korak dalje ka tvrdnji da su incest i seksualno zlostavljanje u detinjstvu neplaćena praksa za ulazak u prostituciju.


Ovakve groteskne tvrdnje se mogu izbeći samo odbijanjem da seksualno nasilje i seksualnu eksploataciju žena definišemo kao rad. Muškarci kupuju siromaštvo tih osoba, ne slobodnu volju i izbor onih koji su u prostituciji. Iako su vapaji za legalizacijom prostitucije uvijeni u brigu o položaju seks radnica, legalizacija zapravo dovodi do porasta trgovine ljudima, što se vidi na primeru Holandije, Nemačke, Bangladeša, Novog Zelanda.


Sigma Huda, specijalna izvestiteljka za trgovinu ljudima od 2004-2008 je naglašavala da prostitucija takva kakva je rasprostranjena u svetu ispunjava kriterijume za trgovinu ljudima. Prema njenim rečima:”Ne možete da trgujete samim sobom. Seksualno iskorišćavanje takođe može biti ropstvo." Da bi trgovina postojala, žena mora da bude prodata nekome. Ona mora da se kupi. Kupac se skoro nikada ne procesuira, niti se pominje.


Prostitucija nije rad, ni izbor. Prema rečima Ketrin Mekinon: ,,Niko se ne bori protiv prostitucije svim šansama. Prostitucija je opcija kada šansi nema.”

BIBLIOGRAFIJA

1. A. MacKinnon, Catharine. "Trafficking, Prostitution, and Inequality." Harvard Civil Rights Civil Liberties Law Review Vol46, No. 2 (2011): 271-310.

2. Dempsey, Michelle.”Sex trafficking and criminalization: In the defense of Abolitionism.” University of Pennsylvania Law Review, Vol.158, No.6 (2010): 1729-1778.

3. E. Munro, Venessa. “Stopping Traffic? A Comparative Study of Responses to the Trafficking in Women for Prostitution.” The British Journal of Criminology, Vol. 46, No.2 (2006): 318–333.

4. Firestone, Schulamit. The dialectic of sex: The case for feminist revolution New York: Bantam Books, INC, 1970.

5. Outshoorn, Joyce. “The Political Debates on Prostitution and Trafficking of Women.” Social Politics: International Studies in Gender, State & Society, Vol. 12, No.1 (2005): 141–155.

6. Zaharijević, Andrijana. Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka? Heinrich Böll Stiftung, Beograd, 2018.

7. A. Limoncelli, Stephanie. “The trouble with trafficking: Conceptualizing women's sexual labor and economic human rights.” Women's Studies International Forum, Vol.32, No.4 (2009): 261-269.

8. MacKinnon A. Catharine 1989. Toward a Feminist Theory of the State, Harvard University Press

9. Pateman, Carol. 1994. What’s wrong with prostitution?In Living with Contradictions: Controversies in Feminist Social Ethics, ed. Jaggar, M. Allison, 127– 133. University of Colorado-Boulder: Westview Press.

10. Kraus, Ingeborg. 2016. Trauma as Pre-condition and Consequence of Prostitution. Dostupno na: https://www.trauma-and-prostitution.eu/en/2016/11/05/trauma-as-the-pre-condition-and-consequence-of-prostitution/)

11. Farley, Mellisa 2004. Bad for the Body, Bad for the Heart: Prostitution Harms Women Even if Legalized or Decriminalized, Violence Against Women 10 (10): 1087–1125.

12. Friedman, M. J., & Schnurr, P. P. (1995). The relationship between trauma, post-traumatic stress disorder, and physical health. In M. J. Friedman, D. S. Charney, & A. Y. Deutch (Eds.), Neurobiological and clinical consequences of stress: From normal adaptation to post-traumatic stress disorder (p. 507–524). Philadelphia: Lippin-cott-Rave

13. Rodriguez N, Ryan SW, Van De Kemp H, Foy DW. Posttraumatic stress disorder in adult female survivors of childhood sexual abuse: A comparison study. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 1997;65:53–59.


0 comments