Priča o Ženskoj solidarnosti je priča o sestrinstvu i jedinstvu


Tekst: Jelena Riznić Ilustracija: Kanva


Gde počinje ženska solidarnost, tu prestaje patrijarhat.

Anita Marković

Jedna žena čini univerzum za sebe; grupa žena čini revoluciju. Ova grupa danas slavi svoj prvi rođendan!


Početkom 2021. godine smo se okupile kao grupa entuzijastkinja koje se mahom međusobno tada nisu ni poznavale. Znale smo da nas povezuje jedna, ali presudna stvar feminizam. Istinski smo sve verovale u ono što je rekla Virdžinija Vulf: Kao žena, ne želim zemlju. Kao ženi, ceo svet je moja zemlja”. Drugim rečima, sve smo verovale u feminizam i žensku solidarnost kao nužni otpor patrijarhalnom tlačenju. Verovale smo u to da pukotine u tom sistemu stvaramo mi, okupljene oko ideje o oslobođenju žena.


Umesto da čitamo o „ženskom pitanju”, osećale smo da je važno da budemo one koje svakog dana postavljaju pitanje a gde su tu žene? Zašto u svemu postoje dve perspektive: ženska i ona druga koja se ne zove muškom, već univerzalnom? Mi smo bile žene koje su u istom trenutku, na istom (virtuelnom) mestu osetile da imaju obavezu da vide, osvetle, a onda i promene položaj žena. Ženske solidarnosti je uvek bilo i nikada je nije bilo”, rekla je Adrien Rič, feministička i lezbejska aktivistkinja.


Nikada nije postojala dozvola za postojanje ženske solidarnosti, ali žene jesu uvek bile solidarne jedna sa drugom jer nas istorija ženske borbe uči da tamo gde ima tlačenja, ima i otpora. Onda kada biramo žensku solidarnost, kada biramo da budemo tu, rame uz rame, jedna za drugu, mi donosimo odluku da ćemo se boriti protiv patrijarhata. Zato smo mi, psihološkinje, politikološkinje, sociološkinje, istoričarke, doktorke, biološkinje, filološkinje, pravnice, istoričarke umetnosti, toliko različite u mnogim drugim aspektima, odlučile da budemo ujedinjene oko ideje borbene i glasne ženske solidarnosti.


Ova ideja nije značila samo grupisanje na istom mestu, već i obećanje da ćemo svakog dana učiti o položaju žena u različitim sferama života, ali i o novim strategijama otpora. Sve što smo uradile u prethodnih godinu dana, bilo je produkt naše želje da se borimo onoliko koliko možemo, ali je istina da smo vrlo često išle preko svojih mogućnosti. Ponekad sam osećala kao da vodimo paralelne živote; sve studiramo i radimo, a onda tokom svog slobodnog vremena čitamo i pišemo o feminizmu. Sve što smo uradile, dakle, bilo je volonterski i tako će i ostati.


Verujem da je Ženska solidarnost nastala u jednom istorijski značajnom trenutku za žene u Srbiji i regionu. Prethodna godina nam je pokazala da žene više neće ni ćutati, ni šaputati o preživljenom nasilju. Procesi na makro nivou bili su praćeni onim na mikro nivou, u nama; mi nismo samo feministkinje, neke od nas su žene koje su takođe imale iskustvo nasilja. „Masovni trigeri” koji su obeležili prethodnu godinu od Telegram grupa sa osvetničkom pornografijom, preko iskustava Danijele Štajnfeld, Milene Radulović, Ive Ilinčić i drugih žena, hrabrih Petničarki, žena koje su podelile svoje iskustvo iza #NisamPrijavila imali su uticaj i na nas u kolektivu.


Feminizam ne znači nužno i prijateljstvo, ali nema lepšeg prijateljstva od onog koje je zasnovano na feminističkim vrednostima. Već pomenuta Adrien Rič je rekla: „Mora biti da ima onih među kojima možemo sesti i plakati i i dalje biti smatrane hrabrima”. Ženska solidarnost je bila i ostala siguran prostor za sve naše emocije, ali istovremeno i ona tačka koja navodi na transformisanje traume u borbu za druge žene i devojčice.


Baviti se feminizmom znači biti svestan činjenice da je mržnja prema ženama (neizgovorena) istina sa kojom žene žive hiljadama godinama. Međutim, baviti se feminizmom znači i birati borbu svakog dana. Same može da nas boli mržnja prema našem polu; kada smo zajedno, biramo da svoju tugu pretvaramo u bes i borbu, za sebe i sve druge žene. Mi smo veće od stvari koje su nam se dogodile, a način na koji se borimo sa tim jeste ono što menja svet.


I zato hvala svim ženama u kolektivu, ali i onim sa kojim smo dolazile u kontakt, koje su nam verovale toliko da sa nama dele svoja iskustva, koje su čitale naše tekstove, mislile o njima, delile sa nama svoje utiske. Kada jednom udahneš feminizam, više nikada ne možeš da dišeš drugačije. Ženska solidarnost zato nastavlja da diše zahvaljujući ženama, zbog žena, za žene.


Srećan nam i borben prvi rođendan!


0 comments