Postpartum: Neki novi život



Tekst: Dragoslava Stamenović Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Vizuelni tim


Uvek si bila na sto strana, imala milion obaveza, viđala million ljudi? Spavala si kad ti se spavalo i bila budna kad si tako bila raspoložena, jela u hodu, bez rutine? Ili si možda potpuno suprotno, imala super uređen život sa jasno određenim obavezama i u minut organizovanim vremenom, povučena i dostupna samo svom malom krugu prijatelja? Ili nešto između, nešto treće?


Kojoj god grupi da pripadaš, život će se promeniti. I ti to znaš, jasno ti je da ne može sve da bude isto kada imaš jedno malo biće o kojem moraš da brineš… hej, pa i pas kad dođe u nečiji dom, život mora da se prilagodi i promeni. Znala sam i ja, čitala, išla na radionice, pričala sa drugaricama koje su nedavno postale mame… Neću nikad reći da je to sve bilo uzaludno, pripreme, kako fizičke tako i psihičke, nešto su najbolje što možeš da radiš tokom trudnoće. Ali možda ne bi bilo loše da se pripremiš i na to da je nemoguće da budeš 100% spremna na ono što će se desiti.


Život je stvarno drugačiji. Prvi mesec deluje kao da nemaš sebe, kao da ne postojiš, kao da se tvoje postojanje svelo na vrlo jasnu i uprošćenu svrhu – fabrika mleka i živa ljuljaška/krevet. Bez solidarnosti, prvenstveno ženske, ovaj mesec može da bude još teži nego što objektivno mora da bude. Ja o tome nisam razmišljala, ali imala sam sreće da se spontano desilo… pa tako prvi savet: u porodilištu pokušaj da se sprijateljiš sa cimerkama. Ako se skontate, razmenite kontakte. Osim ako ti se neka drugarica porodila u poslednjih godinu, dve, jedino će tê žene, koje bukvalno prolaze isto, razumeti koliko ti je teško. Neće ni one uvek imati rešenje za tvoj problem, ali da će te razumeti, sigurno hoće, jer šanse su ogromne da im se dešava potpuno isto, u čak istom danu. Ako pak naletiš na neke vrlo nesaradljive cimerke, što je nažalost čest slučaj, nemoj da brineš previše. Ova pandemija je donela jednu dobru stvar, a to su onlajn grupni sastanci. Razna udruženja i razne mame i trudnice se okupljaju i organizuju onlajn sastanke podrške koji mogu da ti obrnu dane i raspoloženje za 180 stepeni. Malo ti bude glupo u početku, ali kad jednom porazgovaraš sa ženama koje su tu da te podrže uz nadu da ćeš i ti podržati njih, sve je lakše. One te poguraju, daju ti oslonac, savet i neku čudnu moć. One ti nikad neće reći – nemoj da nosiš bebu, pusti je da plače, što dojiš tako često, što ne dojiš dovoljno često, što daješ flašicu, što ne daješ dudu, što spava s tobom, što ne spava s tobom… one će prosto razumeti da ti je teško i poštedeće te svih pitanja. Sajtove i profile na društvenim mrežama koji su meni podrška i dan danas možeš da nađeš na kraju teksta.


Sve ovo što sam napisala jeste posebno bitno ako nemaš mnogo drugarica koje imaju vremena da ti pomažu. Nije ni ova onlajn pomoć rešenje svega, jer ne može da opere sudove, prostre veš, usisa… ali ipak ti da bar malo energije da uradiš sve to. Kad smo kod toga – odmah sebi usadi u glavu da nije preterano bitno ako ne stižeš da održiš kuću/stan da izgledaju kao hotel. Prebaci se u mod „dovoljno za normalan život” i vreme koje bi provela u beskonačnom čišćenju, sređivanju i peglanju posveti bebi ili sebi. Međutim, ako imaš rodbinu i drugarice koje mogu da uskoče, zovi ih. One ne znaju koliko ti je teško ako im ne kažeš. Ovo znam iz iskustva, ne svog doduše, iako sam igrala ulogu. Nisam bila tu za svoje drugarice. Sada one meni pomažu. Kada su one dobile bebe nisam znala kako im je jer mi nisu rekle. Ili jesu, a ja nisam dovoljno slušala. A nisam ni dovoljno pitala. Nove mame imaju taj neki sjaj u očima i u licu koji ih čini da izgledaju prelepo. Svako ko je došao da nas poseti je rekao „pa ti sjajno izgledaš, je l’ moguće da nisi umorna i da izgledaš tako dobro?”... hvala na komplimentu, ali neeeee, nije moguće. Umirem od umora, bolova u leđima, rane, ne znam kako se zovem, odakle ideja da sam odmorna? I onda još ako im to ne kažeš, oni će stvarno misliti da si super i da ti odlično ide i da ti nije potrebna pomoć. A jeste. Ne da ti uspavaju bebu, već da urade sve ostalo. Nekad i da uspavaju bebu. Začudićeš se koliko će rado da uskoče svi koji te vole, samo ako ih obavestiš i pustiš.


U tom tonu i ja pišem ovaj tekst. Neću pisati koliko je predivno kad prvi put uzmeš bebu, kad je prvi put uspavaš, kad se prvi put povežete (što uopšte ne mora da se desi u tih prvih mesec dana). Te lepe stvari će se desiti kad tad i na njih ne moraš da se spremaš, još bolje je da te iznenade. Pišem o teškim stvarima jer se o njima ne priča dovoljno. Tu je takozvani „bejbi bluz” koji doživi većina mama i zato bi one i trebalo da te razumeju. Ako anksioznost i zabrinutost prerastu u depresiju i traju duže od nekoliko nedelja, onda nisu dovoljne druge mame, zaista je bitno potražiti i stručnu pomoć, jer kao i bejbi bluz, postporođajna depresija uopšte nije redak problem. U redu je ako ti se to desi i neće zauvek da traje, samo pričaj o tome.


Koliko god da sam ja sebi napravila balončić pun solidarnih ljudi, ipak je previše onih drugih. Žene, a i njihovi muževi, često su skloni da govore kako je njima sve bilo lako, super su se snašli, beba od prvog dana spava celu noć, posle prvog meseca su već ukinuli noćni podoj, nikad ne plače, sela sa četiri meseca, prohodala sa osam, nije imala grčeve, nisu ni osetili zubiće, beba spaja rečenice sa godinu dana, sve je bajno i sjajno. Iako je moguće da neki od ovih iskaza bude tačan, na primer da beba zaista spava celu noć od prvog meseca (to ti se stručno zove Unicorn baby – odnosno, beba jednorog :D), nemoguće je da baš sve navedeno važi za jednu bebu. Svako ima svoje muke, budi sigurna u to. ‘Lako’ ne postoji i vrlo često u šali kažem da sam ubeđena da ti ljudi lažu ili imaju ozbiljan problem da sagledavaju realnost. Moje iskustvo jeste bilo baš puno uspona i padova i sigurna sam da nekome jeste bilo lakše, ali da je sve kao u bajci, to ne mogu da poverujem. Ove laži najčešće potiču iz nesigurnosti i nesposobnosti da priznamo kad nam je teško i da pokažemo da smo slabi i ranjivi. Na sve to, osećamo se verovatno bolje kad još naglas izgovaramo kako je nama super, a u sebi znamo da nije. Ovakvo ponašanje je super sebično i nepromišljeno i zaista se nadam svetu u kome to ne postoji.


Drugi mesec je malo lakši. Dobiješ taj prvi bebin osmeh i onda se setiš što si uopšte sebi priredila sve to. Kad sutra zaboraviš jer je teško, dođe opet taj osmeh pa se nekako setiš i tako dan po dan. I onda stvarno posle bude sve lakše i lakše, iako nema sile koja će da te ubedi da će ono ‘najteže’ ikada da se završi. Ali hoće. Ako trenutno to proživljavaš, znam da te nisam ubedila, ali nema veze. Još malo se strpi.


Majčinstvo je samo jedan od aspekata gde je ženska solidarnost preko potrebna, jer partneri, očevi, prijatelji, čak i kada su najdivniji na svetu, čak i kada su velike empate, nikad neće moći da osete, a samim tim ni da razumeju, šta tačno žena koja je odjednom dobila ulogu majke proživljava. To naravno ne znači da oni ne mogu da budu velika podrška i da nemaju veliku ulogu, pa je dobro prihvatiti i njihovu pomoć, a i tražiti je, ako je to moguće, vrlo jasno i direktno.


A mi da se dogovorimo – ako smo podrška jedne drugima u tom periodu, to je put ka jednom lepšem svetu. Tu smo da učimo zajedno, otkrivamo zajedno i odgajamo neku novu, solidarniju generaciju, zajedno.


-------


Za predavanja i radionice koje su meni pomogle preporučujem Bebologiju, UG Roditelj i Dečiji sajt. Za pomoć pri dojenju tu je Rodina SOS grupa za dojenje i njihov sajt Roda, a za direktne konsultacije, kao i pomoć u vidu gomile besplatnog onlajn sadržaja lično učim od Milene Popević, Milene Kostić i Marka Obradovića. Kod njih ćete često naći preporuke i druge korisne kontakte, kao i na profilima udruženja. Kad je u pitanju spavanje bez agresivnih metoda tu je Anita Marković. Za motorni razvoj beba i postupanje sa bebama, sve preporuke za Hristinu Andrašević. Za grupnu podršku preporučujem program „Da mama bude dobro”, koji vodi Ivana Slankamenac u okviru UG Roditelj kao i „Šoljica razgovora”, koju organizuje Milena Popević. Ako voliš knjige, onda Jesper Jul, sve. :)


Možda tebi neće odgovarati sve što i meni, ali se nadam da će ti ovi linkovi bar biti uvod u ceo novi svet koji te čeka ili u koji si nedavno zagnjurila, a iz kog uz svu solidarnost i pomoć koja postoji ako je potražiš, možeš brzo da isplivaš na površinu.




0 comments