Podvodači ne gledaju na prostituisane žene kao na sestre


Reakcija povodom intervjua sa Mihailom Maksimovićem, podvodačem optuženim za trgovinu ljudima i posredovanje u vršenju prostitucije, objavljenog u dnevnom listu „Kurir” 22. novembra 2021. godine:


Prema ranijim navodima medija, Mihaila Maksimovića su tri žene, „njegove radnice” za koje tvrdi da ih je „gledao kao sestre”, optužile za trgovinu ljudima. Dve svedokinje dobile su status posebno osetljivih svedoka zbog prirode traume koju su doživele i zbog mogućeg pritiska od strane optuženih. Maksimovićeva tvrdnja da „pravilo broj jedan da neka devojka uđe u moju firmu bilo je da bude dobar čovek. Druga stavka je da bude ozbiljna i da zna šta hoće”, upitna je iz više razloga: Podvodači su u ovoj organizovanoj kriminalnoj mreži, prema navodima medija, uzimali i do 50% od zarade prostituisanih žena, a najmanje trećinu, što predstavlja oblik ekonomske eksploatacije. Ostatak zarađenog novca, žene su morale da potroše na „održavanje statusa”: na hirurške intervencije, treninge, skupu odeću, skupe stanove i, pretpostavljamo, zbog dobro istraženih psihičkih posledica koje prostitucija ostavlja na žene, psihoterapiju. Održavanje određenog imidža koji finansijski iscrpljuje ženu je u skladu sa iskustvima drugih prostituisanih žena širom sveta, koje su prošle kroz tzv. visoku prostituciju. Kroz intervju za „Kurir” Maksimović hijerarhizuje prostituciju, ponavljajući stav mizoginog društva da prostitucija prestaje da bude prostitucija ako se dešava u skupoj hotelskoj sobi ili na jahti. Rečima Rejčel Moran, žene koja je preživela i „nisku, uličnu” prostituciju i „visoku, elitnu” prostituciju: „Suprotno ovoj dezinformaciji, podjednako je moguće i podjednako uobičajeno da budeš ponižena i u hotelu sa 5 zvezdica.” Na samom kraju članka Maksimović tvrdi da bi legalizacija prostitucije „najviše koristila ženama koje se time bave na nižem nivou” i da se žene u tzv. visokoj prostituciji „nikada neće registrovati”. Prva tvrdnja je apsolutno neistinita. Druga tvrdnja je delimično istinita. Na primeru Nemačke, gde je prostitucija legalizovana od 2002, ogromna većina od preko 400 000 prostituisanih žena nije registrovana, bez obzira da li je reč o „eskortu”, prostituciji u bordelu ili na ulici. Osim toga što žele da uštede na porezima za državu, žene se ne registruju jer znaju da to otežava njihov izlazak iz prostitucije. Izlazak iz prostitucije u legalizovanom modelu nije regulisan, jer se prostitucija tretira kao posao kao bilo koji drugi. Ovo je još jedan mit koji smo razotkrile. Normalizacija, odnosno legalizacija, prostitucije pogoduje samo podvodačima i vlasnicima bordela. Intervju sa Maksimovićem objavljen u „Kuriru” isključivo se razume kao glorifikacija, romantizacija i normalizacija prostitucije (odnosno, promocija podvođenja). Podsećamo da postojeći zakoni Republike Srbije zabranjuju reklamiranje prostitucije.


Apelujemo na medije i odgovorne institucije da reaguju povodom ovakvih članaka, koji služe samo tome da normalizuju eksploataciju i nasilje nad ženama. Prostitucija je reč latinskog porekla koja znači „stavljanje ispred, izlaganje ispred”. Ova reč objašnjava proces prostitucije u kojoj se ženska tela i seksualni pristup njima izlažu na prodaju od strane podvodača. Dakle, žene se ne prostituišu same: prostituiše ih podvodač i, u širem smislu, društvo koje ih prisiljava na najstariji oblik ugnjetavanja i moderno ropstvo, a ne „najstariji zanat”. Sve žene u Srbiji zaslužuju da budu istorijski subjekti a ne seksualni objekti muškarcima poput Mihaila Maksimovića i njemu sličnih.


0 comments