Pandemijske menstruacije


Prevod: LasUsurpadoras Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Vizuelni tim


Menstruacija u doba pandemije: zašto su se menstrualni ciklusi poremetili tokom pandemije?


Većina žena koje imaju menstruaciju doživele su promene svojih ciklusa tokom protekle godine, pokazuju rezultati ankete.


Jednog dana ćemo se osvrnuti na prošlu godinu i posmatrati je kao hibernaciju ljudskog tela. Od marta 2020. godine, mnogi od nas su osetili fizičke manifestacije stresa koji odgovara našem životu u globalnoj pandemiji. Od niskog nivoa energije i glavobolja do promena u raspoloženju i poremećaja sna, naš ritam se duboko poremetio. Mnoge žene su osetile promene jednog osnovnog ritma: menstrualnog ciklusa.


Kada je ginekološkinja doktorka Anita Sing (autorka podkasta Gynae Geek) u maju postavila neformalnu anketu na Instagramu sa pitanjem upućenim ženama: da li su primetile promene ciklusa ili hormonalnih simptoma, 65% od ukupno 5677 ispitanica odgovorilo je potvrdno. Studija – koja još nije recenzirana – koju su sproveli stručnjaci sportske medicine i bioanalitičari kompanije Oreko (Orreco) pokazala je da je 53% ispitanica odgovorilo da su primetile promene, kao što su promene u raspoloženju ili duži ciklusi nego inače.


Da bismo razumeli šta se dešava, moramo da razmislimo šta su osnovni mehanizmi menstrualnog ciklusa. U 28-dnevnom ciklusu, ovulacija se događa oko 14. dana. Prazni folikul iz kog je oslobođena jajna ćelija postaje žuto telo, odnosno corpus luteum – privremena žlezda koja proizvodi visoke koncentracije hormona progesterona koji priprema matericu za trudnoću u slučaju da je jajna ćelija oplođena. Ako ne dođe do oplođenja, žuto telo se dezintegriše, što dovodi do pada estrogena i progesterona. Ovo počinje oko sedam dana pred menstruaciju, odnosno oko 21. dana ciklusa.


Pad estrogena i progesterona može da utiče na neurobiohemiju mozga, uključujući serotonin. Mnoge žene koje imaju teže oblike predmenstrualnog sindroma (PMS) primećuju da njihovi simptomi nestaju kada menstruacija počne i hormonski nivoi se stabilizuju. No, hormoni su samo deo slike.


„PMS nije potpuno biološki fenomen, jer isti proces porasta i pada estrogena i progesterona dešava se svim ženama koje imaju menstruaciju, ali nismo sve pogođene na isti način”, kaže doktorka Heder Kjuri. „Žene sa PMS-om nemaju abnormalne nivoe hormona, ali su iz nekog razloga osetljivije na promene nivoa progesterona i estrogena.”


Šta dovodi do toga da su neke žene osetljivije na promene hormona od drugih pitanje je za milion dolara. Rani dokazi pokazuju da neke žene imaju genetičku predispoziciju za preosetljivost, pogotovo žene sa premenstrualnim disforičnim poremećajem, težim oblikom PMS-a. „Stepen u kom će promenljivi nivoi hormona uticati na neku ženu je verovatno povezan sa njenim psihološkim stanjem u tom trenutku”, kaže Kjuri. „Ako znamo da životni događaji mogu da pogoršaju simptome PMS-a, to nam govori nešto o tome šta se događa usred globalne pandemije koja je zahvatila sve i promenila sve živote.”


Neprekidni stres nas ostavlja u neprekidnom stanju koje se može opisati kao „beži ili se bori”. Ako postoji pretnja u spoljašnjoj sredini, endokrini put u telu koji se označava kao hipotalamo-pituitarno-adrenalna osovina, koja povezuje mozak sa adrenalnim (nadbubrežnim) žlezdama, stimuliše otpuštanje hormona kortizola, koji nas priprema za odgovor na pretnju.


Međutim, ako mozak poručuje telu da mora neprekidno da reaguje (na anksiozne misli, promenljive okolnosti, stres školovanja od kuće, uticaj usamljenosti, bolesti, ili ucveljenosti), neregulisani kortizol može da suprimira normalne nivoe reproduktivnih hormona u telu. Ovo može dovesti do poremećaja u ovulaciji, koja može biti odložena, i to čak na duži period, ili prevremena.


„Bitno je da žena prepozna da životne okolnosti mogu da pogoršaju njene simptome”, kaže Kjuri. Čak i naš doživljaj menstrualnog bola, koji potiče od grčenja materice, koja izbacuje endometrijum, može da bude pod uticajem našeg emotivnog stanja. Studije su takođe povezale bolne menstruacije sa radom na nestabilnom radnom mestu sa malo emotivne podrške, što govori u korist tome da stres može da pogorša naš doživljaj bola. Bol može biti stresan; stres može biti bolan. Ne postoji granica koja razdvaja fizičko i emotivno.


Nedostatak uobičajenih događaja i strategija za preživljavanje otežava beg od naših misli ili prihvatanje i nošenje sa našim mislima. „Ne postoji ventil za smanjenje pritiska”, kaže dr Su Vord. „Mnogi među nama su nesrećni tokom pandemije. Svako stanje koje ima psihološki element biće pogoršano izolacijom. To je savršena oluja na koju naše telo može reagovati na toliko različitih načina.”


Vord veruje da ne treba da potcenimo uticaj toga što žene ne mogu da se nalaze međusobno i požale jedna drugoj. „Mogućnost da pričamo sa drugim ženama o našem zdravlju i emocijama daje legitimitet našim mislima. Sloboda da se smejemo smanjuje teret koji nosimo. Tražimo rešenja i podršku od drugih žena, ali mnoge od nas su izgubile tu priliku.” Teret domaćinstva i zarobljenost u kući mogu da učine da se osećamo izloženo i ranjivo.


Neočekivana prednost pandemije je što nam je dala mogućnost da ponovo razmotrimo šta stres zapravo znači i koliko može da pogodi telo. Ako su se naši ciklusi poremetili tokom prošle godine, to je najverovatnije posledica povećanog stresa: on je signal koji telo šalje kako bismo razmislili koje alatke i navike su nam potrebne da negujemo naše emocionalno zdravlje. Kada se život bude vratio u približno normalno stanje, ove rutine će biti lakše za održavanje i moći ćemo da se smirimo, što najverovatnije znači da će se i promenjeni menstrualni ciklusi smiriti sa nama.


Izvor: https://www.theguardian.com/society/2021/mar/25/pandemic-periods-why-womens-menstrual-cycles-have-gone-haywire


0 comments