Marija Bursać




Tekst: Jovana Matić

Lektura: Ana Ninković

Ilustracija: Vizuelni tim Ovaj Borbeni ponedeljak posvećen je priči o prvoj ženi koja je ponela titulu narodnog heroja Jugoslavije, Mariji Bursać.


Marija je rođena u Kamenici, malom mestu u blizini Drvara, 2. avgusta 1920. godine, kao najstarije od šestoro dece jedne siromašne, radničke porodice. Naporni rad joj je bio svakodnevica od detinjstva, a kao najstarija ćerka ponela je na plećima teret života na selu i obavljala je sve poslove u kući i na imanju. U mestu gde je rođena i odrastala nije bilo škole, što se promenilo 1938. godine, kada je uz svoju braću i sestre naučila da čita i piše, što je bilo ostvarenje njene velike želje da uči. Školu je pohađao i njen brat koji je od svog učitelja slušao o komunizmu, a Marija je rado slušala bratovljeve priče i upijala ih.


Kada je okupator svoju šapu stavio na Bosnu, Marija kojoj je bilo manje od dvadeset godina organizovala je sa svojom strinom i drugim ženama skupljanje hrane i odeće za borce, ali i skupljanje oružja koje su mnoge ondašnje porodice krile na tavanima. Njen dom postao je svojevrsna mala udruga žena koje su stvarale odeću i obroke za hladne dane na frontu, ali i sigurno mesto za umorne borce.


1941. godine, Marija se pridružuje SKOJ-u, i dalje aktivno pomažući pokret, a već naredne godine biva primljena u Komunističku partiju Jugoslavije. Doprinela je stvaranju Antifašističkog fronta žena. Kao prva žena koja je u svom mestu tradicionalne haljine za žene zamenila muškim pantalonama, verovala je da je ženama mesto u borbi, rame uz rame sa muškarcima, te da bi trebalo da preuzmu aktivniju ulogu u Narodnooslobodilačkoj borbi.


Vođena tom željom, Marija postaje deo Desete krajiške brigade početkom 1943. godine, u svojstvu bolničarke, sa još nekolicinom hrabrih žena. Ova heroina bila je deo mnogih važnih borbi, a to što je bila vešta borkinja, bombaš, ubrzo je učinilo da postane poznata u partizanskim krugovima. Iste godine, trbušni tifus, zloglasni protivnik, težak i jak, došao je i do Marije, sa željom da je odvoji od fronta, ali je i on bio poražen, te se naša heroina vratila u borbu. U blizini sela Prkosa, u trećem jurišu, septembra 1943. godine, Marija je ranjena eksplozijom minobacačke granate, te su je saborkinje i drugarice pratile partizanskim pesmama, a pevala je i ona, svih 40 kilometara puta do improvizovane bolnice u kojoj, uprkos naporima lekara, umire od posledica ranjavanja i gangrene noge 23. septembra.


Sahranjena je u blizini rodnog sela, na brežuljku Spasovine, a odmah nakon njene smrti poslat je predlog za njeno imenovanje za narodnog heroja. Predlog je usvojen i 15. oktobra 1943. godine NOB dobija prvu narodnu heroinu Jugoslavije, Mariju Bursać, Mariju na Prkosima, o kojoj je Branko Ćopić napisao pesmu, i čije ime nose mnoge ulice, ustanove i škole u nekadašnjoj Jugoslaviji.


Sad vidim Prkose, brdo vjetrometno,

njihovo gnijezdo u našem kraju

i vidim Mariju na položaju

u njihove loge, u svitanje rano,

polje osinjacima posijano.

Triput je munja kroz noć zasijala,

triput je Marija jurišala


Branko Ćopić – Marija na Prkosima

(preuzeto sa: https://www.poezijasustine.rs/2017/08/branko-copic-marija-na-prkosima.html)


0 comments

Recent Posts

See All