Istorijski pregled pravne diskriminacije žena


Tekst: Ivana Cvetković Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Milica Lazarević Analiza društvenih sistema kroz istoriju dovodi nas do zaključka da je čitava istorija civilizacije obeležena neravnopravnošću među polovima. Sam termin pater familias podrazumevao je podređenost svih članova porodice, a naročito ženskih, glavi porodice (pater familias). Time je istorija čovečanstva označena podređenošću žene muškarcu.


Monogamna patrijarhalna porodica od samog početka obavezuje ženu na vernost i rađanje potomaka mužu. Kršenje obaveze vernosti sankcionisalo se kažnjavanjem žene, čak i smrtnom kaznom. Jednom ukorenjeno ropstvo žene muškarcu, vekovima je održavano; ona je i ekonomski i pravno potčinjena mužu, što dovodi i do njene duhovne potčinjenosti. Isključene iz društvenog, javnog i pravnog života, žene su bile lišene prava na obrazovanje: ta privilegija je bila rezervisana samo za muškarce.


Hamurabijev zakonik – status žene iz vremena oko 2000 godina pre nove ere. (Klasni karakter, Vavilon)

Slobodna žena je imala privatno-pravnu sposobnost, poslovnu sposobnost, ali i položaj daleko gori od položaja muškarca. Brak se sklapa ugovorom. Dok je mužu dozvoljeno višeženstvo, žena je strogo obavezana na vernost mužu: u slučaju preljube sledi smrtna kazna.

Što se tiče razvoda braka, muž ženu može oterati ili otpustiti, bez posebnog razloga, dok je žena mogla napustiti muža samo ako se utvrdi da nije ona kriva za razdor u kući i nepravdu koja joj se nanosi, odnosno u slučaju kada je muž jako zanemaruje.



Atina – monogamija u najoštrijem obliku, poznata po surovostima prema ženama.

Obrazovanje žene je potpuno zapostavljeno, za razliku od muškaraca koji se od mladosti i detinjstva obrazuju i pripremaju za javni život.

Žena skoro da ima položaj zatvorenice, „kao stvar za staranje oko kuće, ona je izuzev rađanja dece, za Atinjane bila samo služavka”.

Aristotel je žene proglasio manje vrednim bićima, sa manjim psihičkim sposobnostima od muškaraca.


Rim

Tokom čitave rimske istorije, žena je potpuno isključena iz javnog prava.


Feudalizam

Nakon raspada robovlasničkog društva, dolazi do promene društvenog položaja žene, ali njena podređenost mužu ne prestaje.


Dušanov zakonik

Žena bez muža ne može biti pozvana na sud, a sudski izvršni organ ne treba da uznemirava ženu kada muž nije kod kuće.

Kazne za silovanje su veoma stroge, ali različite sa obzirom na pripadnost određenoj klasi – kako žene, tako i krivca. Ukoliko su žena i silovatelj iz iste klase, kazna je odsecanje ruku i urezivanje nosa. Ukoliko je silovatelj iz niže klase, žena iz više, krivac se kažnjava vešanjem.

Međutim, slučaj u kom je žena iz niže klase, a silovatelj iz više, uopšte se ne spominje kao krivično delo.


Mračni srednji vek teže pogađa žene nego muškarce. Ženi se naređuje da ćuti, da bude ponizna sluškinja svoga muža, koji je „glava ženi, kao što je Hristos crkvi”. Naređuje joj se da se stalno moli Bogu i čini sve kako bi se iskupila za „prvi greh”, za koji je ona kriva. Ona se poistovećuje sa slugama i robovima.

Hiljade spaljenih žena u krvavim progonima veštica, među kojima je bilo i devojčica ispod 10 godina starosti, strahovito je plaćanje cene feudalnog mraka, kojim su upravljali muškarci.

Izdvajaju se pobačaj i čedomorstvo kao posebna krivična dela, stroge kazne za ženu i primena torture radi dokazivanja.


Buržoaska revolucija – Razvoj proizvodnje i odgovarajuće promene društvenih odnosa rađaju začetke novog društveno-ekonomskog sistema. Javlja se novo političko uređenje: JEDNAKOST PRED ZAKONOM.

Međutim, Deklaracija o pravima čoveka i građanina zaobilazi ženski pol, javno pravo i dalje ostaje domen muškog roda.


Code civil (Francuska) – garantuje „privatnopravnu jednakost polova”, koja zapravo ima značaj samo do trenutka sklapanja braka, kada žena gubi tu ravnopravnost. Društvo kroz prezir posmatra „usedelice” i neljudski tretira razvedene žene.


Kapitalizam – nove mašine, ekonomske krize, ratovi, nezaposlenost, materijalna beda, ugroženost egzistencije. Zarada muškarca nedovoljna je za izdržavanje porodice, te dolazi doba kada i žena mora da privređuje.

Međutum, žene imaju manju zaradu, izložene su konstantnoj eksploataciji, nemoćne da nešto promene jer moraju da prehrane svoju porodicu.

O zaštiti materinstva nema reči – rade i trudnice do samog porođaja, odnosno porodilje nedugo nakok porođaja. Dolazi do čestih pobačaja i prevremenih porođaja, a rađa se sve više bolesne dece.

Jedan deo žena se okreće prostituciji kako bi ostvarile dodatni prihod i obezbedile osnovne potrepštine svojoj deci.


Sve je jasnije da se polozaj žene mora promeniti i one postaju sve složnije u borbi za svoja prava.


U Americi žene podižu revoluciju.

Radile su u proseku trinaest sati dnevno da bi im narednih godina smanjili zaradu. Tada su se organizovale i stupile u prvi štrajk ikada.

Tridesetih godina 18. veka, pola veka pre poznatijih masovnih pokreta za prava radnika u Sjedinjenim državama, žene iz Lovel mlina su se organizovale, stupile u štrajk i mobilizovale se – u vreme kada žene nisu mogle ni da glasaju – i stvorile prvu uniju zaposlenih žena u američkoj istoriji. Radno vreme smanjeno je na deset sati dnevno, ali kratkoročno.

No, dugoročno gledano, devojke iz Lovel mlina započele su nešto što je promenilo zemlju. Pokazale su da zaposlene žene ne moraju da trpe nepravdu na radnom mestu. Udružile su se, podržavale jedna drugu i borile se za ono za svoja prava.

Ovo je jedna od prvih revolucija žena.


Regulisanje diskriminacije i prava žena u 20. veku

Menja se društvo, ukidaju klase, pa se tako i zakoni i regulativa menjaju. Međunarodno pravo se zalaže za zabranu diskriminacije, odnosno da svi uživaju jednaka prava i slobode. Povelja UN-a garantuje poštovanje prava prema svima, pri čemu koristi izraz ljudska prava, kao prava svakog fizičkog lica, bez obzira na njegov pol.


1952. Konvencija o političkim pravima žena

Žene dobijaju pravo da učestvuju na svim izborima u svojstvu birača, pravo da budu birane u sva izborna tela, te da vrše sve javne funkcije ustanovljene unutrašnjim pravom.


1979. Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena

Ova konvencija daje preciznu definiciju pojma diskriminacije žena: svako razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje na osnovu pola kojim se sprečava jednako uživanje i ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, građanskom i drugim područjima života žena, nezavisno od njihovog bračnog statusa.

Predviđena je obaveza države da obezbedi jednakost i ravnopravnost učešća žena u političkom i javnom životu: da one budu jednake u pogledu prava na državljanstvo, da im se omogući jednako pravo na obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu, jednakost pred sudovima.



Porodični zakon RS – u primeni od 2005.

Uređeni su brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.


Njime je zabranjeno psihičko, fizičko i ekonomsko nasilje u braku, određeni su organi kojima se žena može obratiti, kao i niz mera prema nasilniku.


I pored ovako sveobuhvatne zaštite, žene su i dalje u nepovoljnom položaju. Svakoga dana neka žena bude zlostavljana, pretučena, čak i ubijena od strane svog partnera. Nasilje u braku je svakodnevno, dok se u centre za zaštitu žena ne ulaže dovoljno finansijskih sredstava da bi bili bolje organizovani i mogli da zaštite.

Prema istraživanju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu iz 2019. godine, čak 20% beogradskih studenata prinudni seks u braku ne posmatra kao silovanje (iako je takav oblik ponašanja regulisan zakonom kao krivično delo).

Česta osuda društva navodi žene da ne prijavljuju nasilnike jer smatraju da im niko neće pomoći, a, naravno, tu je i strah i stid nametnut vekovnom diskriminacijom žena.

Iako se žene danas mogu naći na visokim pozicijama, i dalje se smatraju manje vrednim i nesposobnijim od muškaraca.





0 comments