Intervju sa ukrajinskom feministkinjom Marijom Dmitrijevom



Tekst: Natalija Grujović Lektura: Ana Ninković



Marija Dmitrijeva je ukrajinska feministkinja i abolicionistkinja koju su opisali kao hrabru i snažnu ženu. Jedna feministkinja ju je nazvala majkom ukrajinskog feminizma. Prema feminističkim aktivistkinjama, Marija ujedinjuje druge žene i objašnjava značaj ženske solidarnosti. Pored borbe na ulicama, ona već godinama vodi Fejsbuk grupu Фемінізм УА, gde se okupljaju žene iz svih delova Ukrajine radi razmene informacija, misli i iskustava.



Naša publika se uglavnom sastoji od mladih žena koje se interesuju za feminizam, ali često dobijaju oprečne informacije o tome šta je prostitucija. Najčešći narativ je ideja da takozvani „seks-rad” osnažuje i oslobađa žene, da on može da zaustavi kontrolu koju društvo ima nad ženskim telom i ženskom seksualnošću. Kako biste Vi okarakterisali prostituciju?


Prostitucija je sistem koji muškarcima osigurava neograničeni i nekažnjeni seksualni pristup ženama, devojkama i deci, koji je omogućen sistemskim nasiljem i diskriminacijom žena i koji se hrani pornografijom. Za žene je to sistemsko nasilje, koje ne prepoznaju ni klijenti, ni makroi, ni društvo, u globalu. Smatrati da te žene prodaju seks znači poći od pretpostavke da je seks nešto što žene imaju, a muškarci ne, ali nije tako. Seks je ono što ljudi zajednički rade sa uzajamnom željom i na uzajamno zadovoljstvo. U prostituciji se prodaje odustajanje od otpora pri silovanju.

Kakav je status istočnoevropskih žena u takozvanoj seks-trgovini u Evropskoj uniji? Da li one čine većinu ili manjinu prostituisanih žena? Ne znamo koji procenat u evropskoj prostituciji čine žene iz istočne Evrope zato što je podataka o toj sferi malo, a zvaničnih i potvrđenih još manje. Jedino što znamo je da ih je mnogo.


Kako dospevaju na poslove u bogatijim zemljama EU? Da li su one žrtve trgovine ljudima ili im se seks-rad prodaje kao put do „lakog novca”? Od onoga što nam je poznato, velika većina žena ide na zapad očekujući sasvim legalan i običan posao – čistačice, sobarice, negovateljice. Ali čak i one koje svesno idu, znajući da će to biti prostitucija, nisu svesne razmera eksploatacije koja ih čeka.


Poznato nam je da o Slovenima postoje negativni kulturološki stereotipi. Mislite li da ti negativni stereotipi doprinose nespremnosti zapadnih vlada da pomognu prostituisanim ženama iz istočnoevropskih zemalja koje „rade”, recimo, u nemačkom mega bordelu? Ili se radi samo o tome da te žene ne govore jezik, da su neobrazovane, da se plaše da prijave nasilje i trgovinu seksom policiji itd? Ili nešto drugo? Nemačka politika u ovoj sferi jeste decenijama podsticana rasističkim idejama koje u Nemačkoj postoje od vremena Drugog svetskog rata u vezi sa Slovenima – i naročito slovenskim ženama.

Tako da postoji niz faktora – i svi funkcionišu protiv istočnoevropskih žena.


Kakva je prosečna prostituisana žena u Ukrajini? U kakvim uslovima živi? Koliko ima godina kada se po prvi put nađe u prostituciji?

Pouzdane podatke o tome takođe nemamo. Jedine organizacije koje skupljaju podatke o ženama u prostituciji u Ukrajini su HIV-servisi, a oni, koliko mi je poznato, ne rade sa decom sa ulice, koja su baš najranjivija grupa u pogledu dospevanja u prostituciju i uplitanja u takozvani transakcijski seks. Prema podacima tih organizacija, u Ukrajini je u prostituciji otprilike 100.000 žena, ali same žene iz te sfere misle da je cifra umanjena – ona ne uključuje žene koje se prostitucijom ne bave stalno, već s vremena na vreme, kada su pod pritiskom. Ti podaci ne uključuju žene na okupiranoj teritoriji i u sivoj zoni, duž granične linije. Možemo da pretpostavimo da su to uglavnom žene starosti od 18 do 35-40 godina, iz siromašnijih naselja, često pate od bolesti zavisnosti. Često imaju decu, neretko i roditelje koje izdržavaju, a postoje i one koje su udate i izdržavaju svoje muževe.


U Srbiji još uvek imamo stare socijalističke zakone koji ovako regulišu prostituciju: kažnjavaju se i prostituisana žena i njen podvodač. Šta je sa zakonima koji regulišu prostituciju u Ukrajini?


U Ukrajini je prostitucija dekriminalizovana 2006. godine, sada žena koju je policija uhvatila u bordelu ili na auto-putu ima mogućnost da plati kaznu za administrativni prekršaj u iznosu od tri dolara. Podvođenje se goni po krivičnom zakoniku, ali kazne su često smešne – do tri godine, i često se preinačuju u uslovne. Za klijente nije predviđena nikakva kazna.


Šta mislite da je najbolji način da se pomogne prostituisanim ženama? Duboko sam uverena da je najbolji način Švedski model ili Model ravnopravnosti, koji uključuje programe izlaska i rehabilitacije za žene, kaznu za klijente, obuku za policiju.

Kako se u ukrajinskom društvu tretira prostitucija? Kako normalizacija prostitucije utiče na način na koji društvo tretira sve žene? Nažalost, mnogo ljudi, čak progresivnih, podržava ideju legalizacije prostitucije. Pritom svoje protivnike nazivaju, kao i ranije, kurvama. Odnosno, prezir prema prostituisanim ženama i dalje postoji.


Šta možete da nam kažete o uticaju rata (u Donbasu) na prostituciju? Istraživanja na tu temu nema. Znamo iz razgovora u istočnim oblastima da je mnogo žena, posebno mladih žena i tinejdžerki, u prostituciji s obe strane fronta. Njih na to ohrabruju i članovi porodice, jer to ostaje kao jedini način da se porodica prehrani.


Kakva veza postoji između prostitucije i surogat majčinstva? Kako biste Vi okarakterisali surogatstvo?

Osnovna veza je konzumeristički stav prema ženama i ženskom telu. U prostituciji je to seksualna konzumacija, u surogatstvu – reproduktivna. Surogat majčinstvo je trgovina bebama i reproduktivna eksploatacija ranjivih žena.


Po čemu se razlikuju komercijalno i altruistično surogatstvo? Suštinski, ni po čemu. I tamo i ovamo žena rizikuje zdravlje i život, i tamo i ovamo ograničavaju njene zdravstvene izbore. I tamo i ovamo je to široko polje za kršenje njenih prava.


Ukrajina je jedna od malobrojnih zemalja u svetu gde je legalizovano surogatstvo. Koji faktori su doprineli legalizaciji surogat majčinstva u Ukrajini?

Te norme su prihvaćene početkom 2000-ih, a ja tada ove teme nisam pratila, pa ne mogu da kažem.


Šta možete da kažete o pravnom statusu surogat majke u Ukrajini? Kako se štite njena prava? Mnogo zavisi od odnosa prema ženama u klinikama. Nemaju pravni status. Nije propisan, niti zaštićen. Štaviše, ove žene nemaju pravo da zadrže rođeno dete, kao što je predviđeno u zemljama gde se surogat materinstvo i dalje praktikuje.


Da li kupci imaju pravo da se predomisle i šta se dešava s detetom u tom slučaju? Nijedan zakon ne reguliše odgovornost kupaca. Ako finansijska situacija dozvoljava, oni mogu da naručuju dete za detetom, dok ne dobiju šta žele. Dete u tom slučaju završava u sirotištu. Ako mu je sve u redu s dokumentima, može biti usvojeno, ali ako je bez državljanstva, niko ga ne može uzeti.


Kakva je prosečna surogat majka u Ukrajini? U kakvim uslovima živi?

Obično su to mlade žene do 35 godina, sa sopstvenom decom, siromašne, iz siromašnih rejona/sela. Često svoju decu ostavljaju porodici kako bi se, za vreme naručene trudnoće, preselile u velike gradove bliže klinici, gde mogu da ih primoravaju na lekarske preglede, da ih nateraju na selektivni abortus ako se začelo više od jednog embriona, da ih nateraju na carski rez. Nisu usamljeni slučajevi kada im se, po ugovoru, brani da za vreme trudnoće imaju seks, voze bicikl, kupaju se – i poslednje nedelje trudnoće mogu da provedu zaključane u sobi.


Šta biste rekli ljudima u Srbiji koji misle da treba da legalizujemo surogatstvo?

Ne treba. To je kršenje ženskih prava i trgovina bebama.


0 comments