Feminističke zablude: Osnaživanje


Tekst: Džuli Bindel za The Critic Prevod: Anđela Kovačević Žene nisu pasivni objekti; ne moramo da čekamo da nam neko odobri osnaživanje.


„Osnaživanje” je prvi članak u novoj kolumni Džuli Bindel za The Critic, „Feminističke zablude”, koja istražuje savremene mitove o pokretu za oslobođenje žena.


U feminizmu se ne radi o „osnaživanju”; zapravo to je antiteza. Nakostrešim se kad god čujem tu reč. Sama definicija „osnaživanja” je „dati moć (nekome); učiniti (nekoga) jačim i sigurnijim”.


Ključne reči ovde su „dati” i „učiniti nekoga nečim”. Osnaživanje znači da moć prenosite na nekog drugog. Kada se ova reč odnosi na žene (kao što to uvek i jeste slučaj), to znači da nam je potrebna dozvola drugih. To ovaj termin čini suprotnim od autonomije, koja je kamen temeljac feminizma.


Termin „osnaživanje” (vezano za feminizam) počeo je da se koristi osamdesetih godina prošlog veka u korporativnom američkom brendu ženskog oslobođenja koji se fokusirao na staklene plafone i žene u odelima sa toliko širokim naramenicama, da su one morale da ulaze bočno kroz vrata svojih raskošnih kancelarija.


Žene nisu pasivni objekti; ne moramo čekati da nam neko da ovlašćenje. Želim da se muškarci pomere u stranu i prepoznaju da oni nisu ti koji će odrediti kakvu moć ili sredstva ja imam.


Glumica Ema Votson izjavila je: „Ako želite da se kandidujete za premijerku, možete. Ako ne, i to je divno. Brijte pazuhe, nemojte ih brijati, nosite ravnu obuću jedan dan, a sledeći dan cipele sa visokom potpeticom. Želimo da osnažimo žene da rade upravo ono što žele.”


Izgleda da je to toliko jednostavno.


Beznačajna izjava Votson devojkama iz radničke klase ne znači ništa. Verzija osnaživanja koja se njima nudi je vrsta koja dolazi zajedno sa gledanjem pornografije sa svojim momcima, plesom oko šipke radi vežbanja i izbacivanjem grudi za muškarce. Obrtanje na hiperseksualan način ne dovodi do toga da patrijarhat nestane. Ovakva „ženska moć” („girl power”) je samo prihvatanje stereotipa o polu.


Niko ko zaista ima moć nikada ne govori o „osnaživanju” sebe, zbog čega muškarci nikada ne koriste taj termin kada govore o svojim aktivnostima. Recite mi kada ste poslednji put čuli muškarca da kaže: „Ovaj timski sastanak bio je tako osnažujuć.”

Žene se ne osnažuju ni nagošću, a ni pokrivanjem tela pod maskom „skromnosti”. Za mnoge žene koje žive po islamskom zakonu, to što im se govori da je veo preko celog lica pozitivan izbor jednako je ludo kao i reći muškarcu da treba da pokrije trbušne mišiće i noge dok radi na gradilištu na paklenoj vrućini da ga ne bi ispipale neke žene koje su na devojačkoj večeri.


Margaret Tačer je uvek govorila ženama da se mogu „same dovesti u red” i učiniti sve što izaberu. Koncept osnaživanja zanemaruje strukturalno ugnjetavanje, što ostavlja svu odgovornost za promenu na ženama kao pojedincima, umesto na moći koja već postoji.


Ako je sve čemu težimo osnaživanje, sve dok je naša pornografija „feministička” i dok možemo da radimo sve stvari koje su tradicionalno namenjene muškarcima, feminizam možemo proglasiti neverovatnim uspehom. Ne znam zašto sam četrdeset godina svog života posvetila kampanji za okončanje muškog nasilja, kada je sve što žene moraju da učine to da sebe proglasimo oslobođenim.


Test o tome da li je određeni deo feminizma efikasan, koji je uvek daje ispravne rezultate, jeste taj da postavimo pitanje: „Da li se to sviđa muškarcima?” Ako je odgovor „da”, onda radimo nešto pogrešno.


Uzmite kao primer to koliko je Slatvok („Slutwalk”), globalni pokret koji je 2011. godine osnovan kao odgovor na okrivljavanje žrtava i ulično uznemiravanje, popularan među muškarcima. Svedočila sam jednom Slatvoku u Njujorku i videla sam gomilu mladih, bradatih muškaraca na trotoarima koji su klicali i bodrili žene u toplesu sa entuzijazmom, upirući u reč KURVA („SLUT”), iscrtanom ružem preko golih grudi jedne žene ogromnim slovima. Ta žena je definitivno osnažena, zar ne?


Osnaživanje je u osnovi liberalni feminizam prilagođen korporativnom svetu, koji nikome ne postavlja izazove i koji omogućava muškarcima ne samo da održe status kvo, već i da iskoriste žene dok to čine.


Ženama nije potrebna himna koja budi dobra osećanja. Poruka je jasna: ako želite da budete osnažene, morate da se poboljšate. To znači promeniti sebe kao pojedinca, a ne strukture moći koje Vas sputavaju.


Ne želim da žene budu „osnažene”. Umesto toga, želim da žene preuzmu moć od muškaraca i oslobode se patrijarhata. Niko vam ne daje moć, a ponajmanje muškarci. Dakle, sestre, moramo je same uhvatiti. Izvor: https://thecritic.co.uk/feminist-fallacies-empowerment/



1 comment