Društvene mreže, pandemija, i mentalno zdravlje devojaka i devojčica

Tekst: Las Usurpadoras

Ilustracija: Milica Lazarević


Ulazak u novi milenijum doneo je neslućeni i vrtoglavi tehnološki napredak i porast životnog standarda u mnogim zemljama, ali i dramatičnu promenu načina života i izazove. Posebno je na udaru mentalno zdravlje najranjivijeg dela populacije - dece i omladine. Pandemija je pogoršala postojeće i stvorila nove probleme u psihosocijalnom funkcionisanju celokupnog društva, i posebno njegovih najmlađih članova. U tekstu razmatramo negativne efekte odrastanja na društvenim mrežama na mentalno zdravlje devojčica i devojaka.


Devojčice provode značajno više vremena na društvenim mrežama u odnosu na dečake, poručuju istraživanja. Devojčice su pod daleko većim rizikom da razviju simptome depresije i anksioznosti, uglavnom zbog nerealnih slika idealnog života drugih kojima su bombardovane preko društvenih mreža. Potpuna istraživanja o efektima pandemije još uvek se čekaju, ali rani podaci su pesimistični – zatvaranje i prinuđenost na još veće korišćenje interneta, imaju ozbiljne negativne posledice po mentalno zdravlje tinejdžera.


Istraživanje Autonomnog ženskog centra o digitalnom nasilju govori nam da preko 90% srednjoškolaca u Srbiji ima nalog na društvenim mrežama, i preko 50% devojčica i devojaka doživelo je seksualno uznemiravanje preko društvenih mreža. Oko 10% devojaka dobilo je pretnje seksualne sadržine preko interneta, oko 10% je doživelo da ih neko ucenjuje slikama ili snimcima. Trećina devojaka je pretrpela ponovljeno digitalno nasilje od strane bivšeg dečka; devojke su češće prijavljivale osećanje nemoći i straha zbog digitalnog nasilja u odnosu na momke. Druga istraživanja pokazuju da se osvetnička pornografija (OP) pogoršala tokom pandemije: zatvaranje je izazvalo i povećanu razmenu digitalnih podataka, ali i eksploziju negativnih emocija. Ovde se vidi razlika u ponašanju muškaraca i žena: dok će muškarci negativne emocije najčešće otvoreno ispoljiti kroz agresiju i destrukciju, žene će ih pre interiorizovati. Nije iznenađujuće što žene onda češće pate od depresije i anksioznosti, niti što su uglavnom žene žrtve OP. I ne samo žene i devojke: najmlađa zabeležena žrtva ima samo 7 godina. Više od polovine tinejdžerki koje su bile žrtva OP prijavile su suicidalne misli – virtuelna stvarnost može da povredi isto koliko i fizička, utoliko pre što nasilnik koristi anonimnost da necenzurisano izliva svoju mržnju i agresiju.


Društvene mreže nameću nerealne standarde lepote i utiču na hiperseksualizaciju sve mlađih devojaka. Što se ranije počne sa upotrebom društvenih mreža, to je njihov negativni efekat izraženiji, pogotovo kod devojčica. Pubertet nikada nije bilo mirno i idilično doba – a sada devojčice moraju da nose dodatno breme potpuno nerealnih očekivanja vezanih za njihov izgled, telesnu masu, proporcije, stanje kože, broj dlaka. Priznajemo da (kao milenijalke) prepoznajemo mnoge od ovih tinejdžerskih boljki, ali takođe primećujemo uznemirujuću tendenciju pogoršanja – mane koje bi ranije imale prostora da budu preboljene i prevaziđene sada su meta nemilosrdne, hirurške disekcije na društvenim mrežama.


Odrastanje u patrijarhalnoj sredini kao devojčica znači da ste u proseku već sa 11-12 godina bile izložene seksualnom uznemiravanju. Odrastanje u patrijarhalnoj sredini kao devojka znači da ste od malena bile učene da cenite svoju vrednost prema svom izgledu. Odrastanje u patrijarhalnoj sredini takođe znači da su devojčice izložene negativnim rodnim stereotipima – nezavisnost i snaga su osobine koje se jačaju kod dečaka, ne kod devojčica. Nažalost, bez obzira da li su roditelji gradili vaše samopouzdanje, izlazak u širi svet je neminovan. I tu nastupa bombardovanje eksplicitnim i implicitnim porukama da samo lepota garantuje ljubav i prihvaćenost. Nije začuđujuće što mentalno zdravlje devojčica iz generacije Z naglo opadne sa početkom puberteta, dok kod dečaka ostaje na relativno stabilnom nivou. Svakodnevni seksizam, polna diskriminacija, mizoginija i tretiranje devojčica, devojaka i žena kao seksualnih objekata ima tragične posledice po njihovo mentalno zdravlje. Treba naglasiti da kriza mentalnog zdravlja devojčica i devojaka nije izraz njihove urođene slabosti, nego posledica tihog i brutalnog psihološkog rata koji se protiv njih vodi. „Ja sam ljudsko biće i potrebno mi je da budem voljen, baš kao i svako drugi,“ stih grupe The Smiths iz pesme „How soon is now“, mogao bi biti univerzalna himna svake mlade osobe od pamtiveka. Seksualnom objektivizacijom, devojčicama i devojkama se ta ljudskost oduzima i posledice toga su tragične.


Gejl Dajns (Gail Dines), profesorka sociologije, u svom izvanrednom izlaganju “Odrastanje u pornifikovanoj kulturi” koristi grube, ali efektne reči kako bi oslikala poražavajuću istinu o odrastanju devojčica u modernoj kulturi: „danas su devojčice postavljene pred izbor – ili da postanu nevidljive, ili da postanu j*bozovne“.

Standardi lepote koji su nametnuti devojkama, od načina oblačenja i šminkanja do iscrpljujućih dijeta i telesnih modifikacija nisu autentična potreba devojaka koja postoji nezavisno od društva i epohe, već samo sredstvo za dobijanje ljubavi i prihvatanja, za gutljaj slobode i osećaj kontrole nad sopstvenim životom, bez obzira koliko cena bila visoka (ponekad se ta cena plaća zdravljem ili čak životom). Visoke štikle, često bolno i zahtevno uklanjanje dlaka sa tela, ugradnja silikonskih implanta, hirurške operacije... predstavljaju nemilosrdni diktat nametnut spolja, od strane nevidljivog goniča robova sakrivenog iza sjajnih reklama i fotošopovanih fotografija. Ovaj robovlasnički sistem, efikasniji od bilo kakvih fizičkih, opipljivih okova, tera devojke da neprekidno vrše opsesivni unutrašnji nadzor svog izgleda i svoje poželjnosti: da same sebi glume svoje sopstvene goniče robova.


Nasuprot obećanju slobode kojoj smo se nadali na početku 21. veka, društvene mreže sve više postaju sredstvo ukalupljivanja. Ispuni ove vrlo uske i nerealne zahteve izgleda i ponašanja ili se suoči sa odbacivanjem – poručuju društvene mreže. Treba se zapitati: koji tinejdžer u istoriji sveta je ikada želeo da bude nevidljiv – odnosno, odbačen? Potreba za prihvatanjem od strane šireg kolektiva je drevna i moćna psihološka potreba svakog čoveka, pogotovo izražena kod najmlađih. Kozmetička, modna, i industrija zabave, mediji, i društvene mreže dobro razumeju i nemilosrdno eksploatišu ovu potrebu. Da li je onda iznenađujuće što devojčice posrću i padaju pod teretom ovog nevidljivog, 24-časovnog, i podmuklog ropstva na društvenim mrežama?


*Ako razmišljaš o samoubistvu ili ako neko iz tvoje okoline razmišlja o tome, molim te, pozovi Centar Srce na 0800-300-303 ili im piši na vanja@centarsrce.org. Drugi telefon je 011 7777 000.

**Ako te iko uznemirava ili ucenjuje fotografijama ili snimcima, obavezno pozovi Autonomni ženski centar 0800 100 007.

***Na našem sajtu, nalazi se MAPA sa spiskom organizacija koje nudu psihološku pomoć najbližu tvom mestu stanovanja.

0 comments